baner2
Svakog jutra u 8.30 na radiju BIR

Subotom u 10h > Emisija VRTEŠKA sa Sabinom Čukle, Radio Konjic

odlomak iz priče Veliko prijatljstvo

AddThis

Iz knjige "SVI ZAJEDNO", prevod s perzijskog

Bila jednom jedna mala bubamara koja nije imala tačkice.

Bio jednom jedan mali leptir koji nije imao krila.

Bio jednom jedan skakvac koji nije mogao da skače.

 

Jednog dana sreli su se mala bubamara, leptir i skakavac.

Upitaše jedni druo za zdravlje i kako žive.

Pričali su svoje zgode, razgovarali i slušali jedno drugo.

 

Bubamara reče:

"Kakav je moj život?! Znaš li kakav je život bubamare koja nema svoje tačke?! Šta ja preživljavam! Kakva je to bol! Stidim se pogledati druge bubamare, a kako tek one mene gledaju!"

 

Leptirić tužno nastavi:

"Pa šta da je kažem, znate li vi kako je meni?! Svi leptirići mi se smiju i kažu da ja nisam leptir. Možda su oni u pravu. Djeca i ne znaju da sam ja leptir jer misle da sam neka buba. Ja nisam buba, ali nisam ni leptir. Ni sam ne znam šta sam ja!"

 

Skakavac tužno uzdahnu:

"Ja sam još beznadežniji slučaj od vas. Iskreno rečeno, nemam želju da bilo šta radim. A šta da radim kad sam skakavac, a ne mogu da skačem."

Tad sve troje sjedoše i tako razočarani počeše plakati.

Nisu željeli da neko vidi kako plaču pa odlučiše da se sklone. Uplakani su se pitali ima li smisla njihov život i zašto žive.

 

Sjedili su gladni, umorni i bezvoljni.

Prošao je cijeli dan a potom stiže noć.Umor ih savlada i oni zaspaše.

 

Iznenada leptir poskoči. Otvori oči i pokuša da osluhne. Nije mu se učinilo, ipak je čuo neki glas da plače i doziva.

Sigurno je neko u nevolji. Niko ne plače od sreće. Probudi svoje male prijatelje i zajedno osluhnuše da bi odredili ko to plače i gdje se nalazi jer je bila mrkla noć.

 

Leptirić povika:

"Ko to plače? Šta se desilo? Mogu li ti pomoći?"

 

Plačni glas odgovori iz tame: .......

 

Obavijesti me!