baner2
Svakog jutra u 8.30 na radiju BIR

Subotom u 10h > Emisija VRTEŠKA sa Sabinom Čukle, Radio Konjic

zanimjivo

AddThis

 

 

Život i stil

Zelena planeta

Priroda u koferu, umesto u srcu


„Poremećaj nedostatka prirode“ nije neka zvanično registrovana boljka, već termin koji je američki pisac i novinar Ričard Louv davno skovao kada mu je jedan tinejdžer rekao da više voli da se igra u kući nego napolju „jer su unutra priključci za struju“. U američkim knjižarama pojavilo se novo prošireno izdanje njegovog bestselera „Poslednje dete u šumi“, koji je pre pet godina podstakao akcije od Kanade do Kenije da se mališani isteraju iz kuće i povežu sa prirodom.

Deca su nekada imala svoju livadu, drvo i jazbinu. Danas imaju televizore, kompjutere, ajfone...

„Za ovu generaciju priroda je više apstrakcija nego realnost. Danas klinci mogu da vam ispričaju sve o Amazonskoj prašumi, ali ne i kada su poslednji put otišli u šumu. Priroda je nešto što gledaju sa distance, što konzumiraju“, priča Louv za „Gardijan“.

Mnogo je razloga zašto se deca otuđuju od prirode. Osim zavisnosti od kompjutera i televizora, preopterećeni su školama sporta i jezika, a u kuću ih guraju i roditelji obrvani strahom od saobraćaja, stranaca, povreda.

„Zidove ka prirodi nesvesno grade roditelji, nastavnici, pa čak i borci za zaštitu životne sredine. Držimo decu unutra da bismo je zaštitili od stvarne, ali vrlo često i od umišljene opasnosti, regulišemo kako će se i kada igrati, da ne gaze travu, da ne diraju nežno cveće“, ističe Louv.

Gojaznost je samo jedna i vrlo očigledna posledica, ali sve je više naučnih dokaza da vreme provedeno u svetu prirode ima blagotvoran uticaj ne samo na fizičko zdravlje.

„Deca mogu lepo da odrastu i bez prirode, ali sa njom bolje uče, kreativnija su i ona uopšte blagotvorno deluje na psihičko zdravlje“, kaže Louv za „Gardijan“. Iskustvo mnogih nastavnika sa kojima je razgovarao pokazuje da deca problematična u učionici u prirodi doživljaju preobražaj i postaju lideri.

Roditelji prezaštićuju decu zato što ni sami više ne žive u kontaktu sa prirodom, kaže dr Nevena Čalovska-Hercog, psihijatar i porodični psihoterapeut.

„Mi jesmo deo prirode i to zaboravljamo, a kažemo da smo meteoropate. I te kako reagujemo na prirodu. Poznato je da deca obolela od autizma i hiperaktivnog poremećaja sa poremećajem pažnje, kao i stari ljudi, veoma lepo reaguju na boravak u prirodi“, ističe dr Čalovska-Hercog.

Brojni televizijski programi pokušavaju da nam približe prirodu, ali to je ipak, kaže ona, virtuelni svet, jer su mediji ograničeni na čulo sluha i čulo vida, a mi prirodu osećamo svim svojim čulima.

Njena preporuka roditeljima je da zajedno sa decom idu na godišnji odmor i da vikende koriste za boravak u prirodi. „Roditelji treba da se više informišu da bi se manje plašili. Potreban je oprez, a ne strah“, poručuje dr Čalovska-Hercog.

Ko nije sklon novinama i istraživanju može da uživa i u parku, ali je i to bitno, jer čovek se znatno odmori kad je u prirodnom okruženju. Boravak u prirodi podstiče istraživački duh i maštu. To učiteljice znaju i na tom se zasniva ideja rekreativne nastave. Druga je priča što se ona vremenom deformisala, objašnjava naša sagovornica.

Ričard Louv kaže da je dovoljno da porodice sa rančevima krenu pet kilometara od kuće i naći će „blisku prirodu“, koliko god da je uređena.

Šta će se dogoditi ako odgajimo generaciju koja ne mari za prirodu? Ekolozi će u budućnosti nositi prirodu u koferu, ali ne u srcu, upozorava Louv. „Umesto da negujemo vezu sa prirodom, mi deci prenosimo jednu vrstu ekofobije. Zatrpavamo ih scenarijima katastrofe“, tvrdi on.

Louvova knjiga umnogome je doprinela razvoju pokreta „Neka nijedno dete ne ostane u kući“. Osnovana je i mreža Deca i priroda. Jun je u Americi bio „mesec izlaska iz kuće“, a predsednik Obama i svi američki guverneri naglasili su blagotvornost boravka na otvorenom i za mlade i za stare.

J. Kavaja

objavljeno: 03/07/2010

Obavijesti me!